Kroz istoriju i različite civilizacije nalazimo svedočenja o povoljnim efektima fizičke aktivnosti.
Redovna fizička aktivnost smanjuje incidencu određenih oboljenja i poboljšava fiziološke procese u organizmu.
Cilj treninga je da se izazove adaptacija.
Adaptacija je proces tokom kojeg organizam razvija fiziološke odgovore na vežbanje, čime se prilagođava na izmenjena trenažna opterećenja.
Da bi se proizveli adaptacioni mehanizmi, stepen trenažnog opterećenja treba da bude iznad uobičajenog što uključuje uvođenje nadopterećenja u treningu.
Intenzitet fizičkog napora individualno se dozira na osnovu prethodno određenog nivoa fizičke sposobnosti.
Model adaptacije se primenjuje na nivou čitavog organizma. Ali, mišići su ti koji “vode” priču. Oni putem medijatora (tzv. citokini) “šalju” signale svim sistemima u organizmu da im se obezbede adekvatne materije za fizičku aktivnost. Do tada “troše” svoje reserve koje su stekli putem fizičke aktivnosti jer je za njih ona “okidač” za adaptaciju.
Koštano – mišićni sistem
Fizička aktivnost povećava izgradnju koštane mase, kosti postaju bogatije kalcijumom, jače i elastičnije. Iste promene se dešavaju i na nivou zglobova. Pik koštane gustine opada posle 25.godine, tako da fizičkom aktivnošću zapravo usporavamo “propadanje” koštane mase koje se sa godinama neizbežno dešava.
Pod uticajem mišićnih kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih raste što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića. Povećava se obim mišićnih vlakana, samim tim i mišića, raste mišićna snaga i postiže se ekonomičniji rad.
Kardiovaskularni sistem
Jedna od najvažnijih promena kroz koje prolazi KVS u toku fizičke aktivnosti je povećanje minutnog volumena srca!
Redovan trening posebno tipa izdržljivosti povećava udarni volumen srca, što je rezultat veće količine krvi koja se doprema u srce i veće sposobnosti kontrakcije srčanog mišića. Jer suština je da se uz pomoć “srčane pumpe” krv dopremi do mišića. Kod vrhunskih sportista udarni volimen može ići i do 220 ml/min! (fiziološki je od 50-90 ml/min).
Bradikardija – smanjenje srčane frekvence u miru i pri submaksimalnim opterećenjima javlja se usled povećanja aktivnosti parasimpatikusa. Za njega se kaže da “štedi srce”.
Sistolni pritisak u toku fizičke aktivnosti raste dok dijastolni ostaje nepromenjen ili neosetno raste. U toku oporavka dolazi do pada dijastolnog pritiska zbog vazodilatacije – širenja krvnih sudova na periferiji.
Normalnom adaptacionom promenom podrazumeva se i sportsko srce – zdravo uvećano srce trenirane osobe sa prethodno navedenim fiziološkim i biohemijskim karakteristikama.
Trening predstavlja snažan stimulator lučenja eritropoetskih faktora (eritropoetin, kortizol, adrenalin, hormon rasta, tiroksin) koji povećavaju stvaranje crvenih krvnih ćelija. Volumen krvi i koncentracija hemoglobina se povećavaju, što sve dovodi do povećanja količine kiseonika koja se transportuje aktivnim mišićima.
Lipidni status
Prvenstveno aerobna fizička aktivnost, dovodi do povećanja koncentracije HDL-a i snižavanja triglicerida kao i ukupnog i LDL holesterola.
Trajanje fizičke aktivnosti a ne intenzitet, predstavlja ključni parametar u modifikovanju metabolizma lipida.
Respiratorni sistem
Najmanje adaptivne promene su na nivou respiratornog sistema jer je on stalno u kontaktu sa spoljašnjom sredinom. Razmena gasova se konstantno vrši. Efikasnost respiratornog sistema bazira se pre svega na povećanju izdržljivosti respiratornih mišića zbog povećanja nivoa enzima u njima kao i veće tolerancije na nagomilanu mlečnu kiselinu. Povećana je potrošnja kiseonika i stvaranje ugljen-dioksida (CO2) koji putem krvi dospeva do disajnog centra i izaziva ubrzanje i pojačanje disajnih pokreta što posledično povećava vitalni kapacitet naročito kod vrhunskih sportista.
Digestivni sistem
Dolazi do bolje prokrvljenosti žlezda koje produkuju enzime za varenje čineći ovaj proces efikasnijim. Kontrakcije trbušnih mišića deluju pozitivno na rad želuca i povoljno utiču na crevnu peristaltiku.
Endokrini sistem
Dolazi do hipertrofije kore nadbubrežne žlezde a ujedno i povećanja vrednosti kateholamina, beta-endorfina, kortikotropina i tiroksina pri submaksimalnom opterećenju.
Nervni sistem
Trening dovodi do značajnih psiholoških promena u smislu povećanja emocionalne stabilnosti, smanjenja agresije i depresije, povećanja motivisanosti.
Imuni sistem
Redovna i umerena fizička aktivnost stimuliše funkcije imunog sistema jer samo tada su u ravnoteži tzv.proinflamatorni i antiinflamatorni citokini (medijatori). Plastično rečeno, što “pokvare” proinflamatorni, “poprave “antiinflamatorni”.
Ovi pozitivni efekti adaptacije organizma na fizičku aktivnost dovode do unapređenja zdravstvene i takmičarske forme, povećanja otpornosti na povrede kao i motivacije za vežbanje i trening.
Treba imati na umu da su samo vežbanja srednjeg intenziteta delotvorna u podizanju funkcionalne sposobnosti organizma.
Kao što Hipokratova izreka glasi:
„Kada bismo mogli svakoj osobi da damo adekvatnu količinu hrane i vežbanja, ne premalo i ne previše, našli bismo najsigurniji put do zdravlja“, što ide u prilog činjenici da fizička aktivnost nesumnjivo predstavlja najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha.
